Kom­pa­ni­ja Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment, ko­ja je pre­ko kćer­ke fir­me u Cr­noj Go­ri sa Vla­dom pot­pi­sa­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca, bi­la je je­dan od glav­nih de­po­nen­ta Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, brat pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. To po­tvr­đu­ju do­ku­men­ta Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re o kon­tro­li Pr­ve ban­ke na dan 30. jun 2008.go­di­ne, pre­ma ko­ji­ma je fir­ma Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC bi­la je­dan od vo­de­ćih de­po­ne­na­ta Đu­ka­no­vi­će­ve ban­ke.
U pe­ri­o­du ka­da je kom­pa­ni­ja iz Abu Da­bi­ja po­lo­ži­la de­po­zit u Pr­voj ban­ci, osim Aca Đu­ka­no­vi­ća, ak­ci­je Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re imao je i Mi­lo Đu­ka­no­vić, kao i nji­ho­va se­stra Ana Ko­la­re­vić.
Do­ku­ment Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re do ko­jeg je do­šla mre­ža no­vi­na­ra OC­CRP po­ka­zao je da ne sa­mo da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC bi­la de­po­nent 2009.go­di­ne, ka­da je dr­ža­va mi­li­on­skim zaj­mo­vi­ma spa­sa­va­la Pr­vu ban­ku, ne­go i 2008. go­di­ne, pri­je ne­go što je ban­ka zva­nič­no za­pa­la u kri­zu li­kvid­no­sti.
Hi­dra, ko­ja je for­mal­no pred­sta­vlje­na kao dio Ro­jal gru­pe iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta, u Cr­noj Go­ri je osno­va­la fir­mu Kvins bič di­ve­lop­ment. Ta je fir­ma re­gi­stro­va­na u Pod­go­ri­ci, a pre­go­va­ra­la je sa Vla­dom Cr­ne Go­re. Ugo­vor o pro­da­ji Kra­lji­či­ne pla­že po­tvr­di­la je vla­da pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ko­ji je u pe­ri­o­du ka­da je Hi­dra po­lo­ži­la de­po­zit bio je­dan od ak­ci­o­na­ra Pr­ve ban­ke
Hi­dra je zva­nič­no po­nu­di­la 21,18 mi­li­o­na eura za 42,37 hek­ta­ra ze­mlji­šta u za­le­đu Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca, gdje, ka­ko tvr­de iz Vla­de, pla­ni­ra da u na­red­nih osam go­di­na iz­gra­di 180 mi­li­o­na eura vri­je­dan luk­su­zni ho­tel­ski kom­pleks na pla­ži ko­joj je mo­gu­će pri­ći sa­mo sa mo­ra. Ugo­vor je po­tvr­đen na sjed­ni­ci Vla­de u ma­ju pro­šle go­di­ne, ali su opo­zi­ci­ja i SDP sa­op­šti­li da se pro­ti­ve za­klju­če­nju tog aran­žma­na.
Arap­ski por­tal „Asrar Ara­bi­ja” ob­ja­vio je ra­ni­je da ne­ka­da­šnji pa­le­stin­ski mi­ni­star Mo­ha­med Da­hlan pre­ko za­stup­ni­ka ili lič­no u Cr­noj Go­ri po­sje­du­je osam fir­mi, od ko­jih je jed­na upra­vo Kvins bič di­ve­lop­ment. Da­hlan, ko­ji je u Pa­le­sti­ni osu­đen za pro­ne­vje­ru, ve­ći­nu vre­me­na pro­vo­di u Du­ba­i­ju, Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri, a Mi­lo Đu­ka­no­vić je kra­jem pro­šle go­di­ne iz­ja­vio da mu je biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star pri­ja­telj.
Pre­ma iz­vje­šta­ju Cen­tral­ne ban­ke ko­ji no­si ozna­ku stro­go po­vjer­lji­vo, naj­ve­ći de­po­nen­ti Pr­ve ban­ke na dan 30. jun 2008.go­di­ne ob­u­hva­ta­li su sko­ro tre­ći­nu ukup­nih de­po­zi­ta. Struk­tu­ra 15 naj­ve­ćih de­po­ne­na­ta ban­ke, ka­ko se na­vo­di u tom do­ku­men­tu, mo­že se sma­tra­ti sta­bil­nom.
–Nji­ho­vo uče­šće u ukup­nim de­po­zi­ti­ma ban­ke kre­će se u ra­spo­nu od 35,02 od­sto na dan 31. ok­to­bar 2007.go­di­ne, pre­ko 33 od­sto, ko­li­ko su uče­stvo­va­li u ukup­nim de­po­zi­ti­ma na dan 31. de­cem­bar 2007.go­di­ne i 31. mart 2008. go­di­ne, do sa­da­šnjih 30,46 od­sto. U struk­tu­ri naj­ve­ćih 15 de­po­ne­na­ta na dan 30. jun 2008. go­di­ne, če­ti­ri de­po­nen­ta pr­vi put uče­stvu­ju sa zna­čaj­nim pro­cen­tom u ukup­nim de­po­zi­ti­ma (Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment sa 2,03 od­sto u ukup­nim de­po­zi­ti­ma, Goj­ko Ka­pi­so­da sa 1,68 od­sto, Cr­no­gor­ska plo­vid­ba a.d. Ko­tor sa 1,67 od­sto i La­fi­no trejd LLC sa 1,22 od­sto uče­šća u ukup­nim de­po­zi­ti­ma) – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju Cen­tral­ne ban­ke Cr­ne Go­re.
Ina­če, fir­ma La­fi­no trejd po­mi­nja­na je ra­ni­je kao vla­sni­štvo op­tu­že­nog nar­ko-bo­sa Dar­ka Ša­ri­ća.
U iz­vje­šta­ju CBCG pod­vu­če­no je da osta­li de­po­nen­ti Pr­ve ban­ke za­dr­ža­va­ju pri­bli­žan uti­caj u de­po­nent­skoj struk­tu­ri naj­ve­ćih de­po­ne­na­ta ban­ke u pe­ri­o­du od po­sled­nje cilj­ne kon­tro­le do 30. ju­na 2008. go­di­ne.
–Po­sto­je­ćih 15 naj­ve­ćih de­po­ne­na­ta ban­ke ne­znat­no su po­ve­ća­li svo­je za­jed­nič­ko uče­šće u ukup­nim de­po­zi­ti­ma, i to sa 28,22 od­sto, ko­li­ko su uče­stvo­va­li u ukup­nim de­po­zi­ti­ma na dan pret­hod­ne kon­tro­le, pre­ko 27,25 od­sto na dan 31. de­cem­bar 2007. go­di­ne i 29,42 od­sto na pr­vi kvar­tal 2008. go­di­ne – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Da­hlan je od 2011.go­di­ne u su­ko­bu s pred­sjed­ni­kom Pa­le­sti­ne Mah­mu­dom Aba­som, ko­ji ga je op­tu­žio za uče­šće u ubi­stvu Ja­se­ra Ara­fa­ta, i u Pa­le­sti­ni će mu usko­ro po­če­ti no­vo su­đe­nje.
Izra­el je 2000. go­di­ne op­tu­žio Da­hla­na za or­ga­ni­za­ci­ju na­pa­da bom­bom na škol­ski auto­bus pun dje­ce.
Iz Bi­roa pa­le­stin­skog pred­sjed­ni­ka Mah­mu­da Aba­sa „Da­nu” je kra­jem pro­šle go­di­ne sa­op­šte­no da su si­gu­r­ni da su pro­ne­vje­re­na pa­le­stin­ska sred­stva ko­ri­šće­na za Da­hla­no­ve in­ve­sti­ci­je u Cr­noj Go­ri.
Upi­ta­ni da pro­ko­men­ta­ri­šu od­lu­ku Vla­de Cr­ne Go­re da do­di­je­li dr­ža­vljan­stvo Da­hla­nu, ka­za­li su da je to pot­pu­no ne­pri­hva­tlji­va od­lu­ka. Pri­je ne­ko­li­ko da­na, BIRN je ob­ja­vio da je Mo­ha­med Da­hlan, osim dr­ža­vljan­stva Cr­ne Go­re, do­bio i dr­ža­vljan­stvo Sr­bi­je. M.V.


Pro­da­ju lif­to­ve, a na­ja­vlju­ju iz­grad­nju ri­zor­ta

In­te­re­sant­no je da je Hi­dra ko­mer­šal in­vest­ment LLC, iako ov­dje pred­sta­vlje­na kao kom­pa­ni­ja ko­ja ima zna­čaj­no is­ku­stvo u raz­vo­ju gra­đe­vin­skih pro­je­ka­ta, u stva­ri dio kon­zor­ci­ju­ma ko­ji u Du­ba­jiu pro­da­je lif­to­ve. Na­i­me, Hi­dra je dio kon­zor­ci­ju­ma s fir­mom To­ši­ba ele­vej­tor Mild Ist, a jed­na od nji­ho­vih osnov­nih dje­lat­no­sti je pro­da­ja i ugra­đi­va­nje lif­to­va.
Po ugo­vo­ru ko­ji su sa­či­ni­li Vla­da i fir­ma iz UAE, zo­na mor­skog do­bra tre­ba­lo bi da in­ve­sti­to­ru bu­de da­ta u za­kup na 90 go­di­na, s ob­zi­rom da će u na­red­ne če­ti­ri go­di­ne mi­ni­mal­na in­ve­sti­ci­ja u iz­grad­nju tu­ri­stič­kog ri­zor­ta iz­no­si­ti 180 mi­li­o­na eura. U tom slu­ča­ju, o ugo­vo­ru o za­ku­pu tre­ba­lo bi da se iz­ja­sni par­la­ment, a pro­ti­vlje­nje su is­ka­za­li SDP i opo­zi­ci­ja, ko­ji su kri­ti­ko­va­li od­red­be ugo­vo­ra sa arap­skim in­ve­sti­to­ri­ma.  Skup­šti­na mo­ra da da sa­gla­snost za za­kup zo­ne mor­skog do­bra du­ži od 30 go­di­na. Ugo­vo­rom je pred­vi­đe­no da će u slu­ča­ju sud­skih pro­ce­sa u ve­zi sa ugo­vo­rom nad­le­žan bi­ti sud u Lon­do­nu.